U tradicionalnoj psihoterapiji odavno se zna da kada doživimo tešku traumu, deo nas se odvoji kako bi nas zaštitio od nje , otupeo sećanje na nju ili ga potisnuo. U isto vreme, drugi deo nas proživljava je iznova i iznova ispod praga svesti tako da se trauma za nas zapravo nikada ne završava. Veruje se da je taj deo koji premotava trauma smešten negde u mozgu. Međutim, isto kao što nikada nije dokazano da su tragovi sećanja u mozgu, tako ni uskladištene traume nikada nisu tu locirane.
Tokom dugogodišnjeg rada sa traumama moj učitelj Karl Dawson je otkrio da se one zapravo nalaze u našim lokalnim poljima. Njegova teorija je da kada doživimo traumu, deo nas koji se odvoji zapravo formira zasebnu energetsku stvarnost izvan našeg sistema telo-um. Te disocijativne energetske delove nazvao je ‘’Energetski hologram svesti’’ ili skraćeno EHO. Oni drže energiju trauma za nas u vidu strategije za zaštitu.
Koncept delova nije nov. U tradicionalnom psihijatrijskom savetovanju i psihoterapiji delovi se često opisuju kao ‘’unutrašnja deca’’ Odavno je prihvaćeno da nan as utiču ti delovi nas samih I da nam se traumatična I stresna životna iskustva ponavljaju zbog našeg odnosa s tim odvojenim delovima. Međutim, oduvek se pretpostavljalo da čuvamo te delove unutra, otud I naziv ‘’unutrašnje dete’’. Zato je Karlova ideja da se oni nalaze u poljima radikalno nova. Osima toga, on izlaže da kada se uskladimo s energijom prvobitnog sećanja, usklađujemo se s EHO-om u tom polju I to nam u telo vraća prvobitnu energiju sećanja.
Ako smo doživeli brojne traume, imaćemo i brojne EHO-e. Oni su kao delovi nas zaleđeni u vremenu. Imaju sopstvene ličnosti zasnovane na nama kakvi smo bili u vreme traumatičnog događaja. Kada se uskladimo sa njihovom energijom u polju, poprimamo njihovu ličnost i energiju. To ste možda i sami doživeli kada kao reakciju na nešto stresno postajete trogodišnjak, petogodišnjak ili sedmogodišnjak itd. U nekim slučajevima postoji čak i fizički preobražaj u izrazu lica i kretanju.
Kako se usklađujemo sa energijom EHO-a?
Takvu reakciju pokreće nešto što nas podseća na raniji traumatični događaj. To može biti boja glasa, pogled, reč, zvuk, miris, ukus, boja i slično. Potom se pokreće alarm u podsvesnom umu koji nas usklađuje sa prvobitnim EHO-om. Iznenada nas preplavljuje energija sećanja, iako je možda nismo ni svesni. S druge strane može u potpunosti da nas obuzme.
Naši EHO-i drže se trauma kako bi nas zaštitili od nje, ali mogu beskrajno dugo da to čine pošto im treba mnogo energije da bi je držali na odstojanju. To je jedan od razloga što mnoge traume kada se ostave nerazrešene uzrokuju psihičke i fizičke bolesti.
Reprogramiranjem matrice možemo direktno da radimo sa EHO-ima i pomognemo im da oslobode energiju traumatićnog događaja. Ne samo što to menja naš odnos prema tom događaju već menja i našu tačku privlačenja. Sećate se zakona privlačenja: ono na šta se fokusirate, to i privlačite. Ako imete mnogo tarumatizovanih EHO-a u svom polju, privlačićete još više toga istog, ma koliko da se trudite da budete pozitivni. Prema tome kada oslobodite energiju oko EHO-a, počećete da privlačite nešto drugačije.’’
*Tekst preuzet iz knjige Reprogramiranje Matrixa pomoću EFT-a, Karl Dawson i Sasha Alenb.